Pedagogija i roditeljstvo: savremene tendencije

Svesna pažnja u učionici i kod kuće

Ko do sada nije shvatao neophodnost promena u školstvu i roditeljskom pristupu, morao je to učiniti najkasnije  tokom vandrednog stanja kada deca nisu išla u školu i to iz više razloga. O prednostima i manama digitalizacije se naširoko može polemisati ali realnost je da je ona tu i biće sve više prisutna, ne samo u slobodno vreme, ne samo u poslu, već i u školi. Ipak, mi smo kao društvo još uvek u digitalnoj tranziciji, naročito kada je škola u pitanju. Neznanje, prekomerna ili neadekvatna konzumacija medijalnih sadržaja može biti razorna za sposobnost svesne pažnje, ali i za zdravlje i energiju dece i odraslih uopšteno govoreći.

Iz tog razloga u čitavom svetu paralelno sa veoma brzim tehnološkim razvojem idu „spore“ tendencije poput: zaustavi trenutak, jedi sporije i zdravije (slow food za koji treba više vremena), fokusiraj se na disanje, idi na retreat, ostani kod kuće (makar zbog korone), pogledaj u sebe itd. Iako ovo na prvi pogled izgleda kao da su u pitanju floskule za neke ljude koji ovo nikada ne rade „usporavanje“ predstavlja izazov ravan nemogućem. A kako tek decu naučiti tome kada je vreme da se stane, kako uopšte to da učine, kada je dosta (dobrog i lošeg), kada je vreme za nešto drugo, šta kada nešto ne ide, koje je pravo merilo uspeha, kada je vreme za rad a kada za opuštanje. Pitanja su bezbrojna a krenuti se mora od kuće i učionice jer su roditelji i nastavnici ti koji oblikuju svet deteta.

Dakle, imamo zadatak da ponudimo alternativu velikom ubrzanju i digitalizaciji svakodnevice kako bismo održali ravntežu u razvoju tih bića koji na svojim ramenima nose budućnost sveta. I ne samo to, ponuda mora biti dovoljno atraktivna da bi se takmičila sa junacima iz video igrica, digitalnim udžbenicima, youtube klipovima i sl. Zadatak koji se nameće izgleda gotovo nemoguć, sa tim će se verovatno složiti skoro svaki roditelj i vespitno obrazovni radnik. Pa hajde da razmotrimo da li ipak imamo neke šanse.

Kada oružje kojim se borimo za nešto nije dovoljno atraktivno ono svoju moć stiče kroz efektivnost, a da bismo stekli efektivnost moramo biti dosledni i držati kontinuitet u onome što radimo. Ukoliko od dece očekujemo da poseduju svesnu pažnju (i sve ono što ova veština nosi sa sobom poput: fokusa, koncentracije, emocionalne ravnoteže, svesnosti u izboru konstruktivnih misli, optimizam, čulne prisutnosti i osetljivosti, svesnih pokreta, saosećanja) u svemu što rade trebalo bi da kao nastavnici i roditelji i sami posedujemo ta znanja i da ih PRAKTIKUJEMO. Ukoliko tokom svog detinjstva i odraslog doba još uvek nismo imali mogućnosti da naučimo i steknemo ove veštine, nije kasno da sada sa decom zajedno radimo na tome.

Međutim, ako decu samo pošaljemo na neki kurs ili školicu za sticanje određenih veština a ne podržimo uvođenje novih navika (jer se ovde radi o navikama) na mestima gde deca provode najviše vremena kao što su kuća i škola, tj. vrtić verovatno ćemo uzalud baciti novac, deca neće videti svrhu niti korist vežbanja veoma važnih stvari poput opuštanja, samoregulacije, redukcije stresa, zahvalnosti, fokusa itd. jer to ponašanje ne vide u svom okruženju i najverovatnije će sve to okarakterisati kao dosadno i naporno. Da bi se održala harmonija u evoluciji društva i osigurao napredak svih članova od presudne je važnosti da imamo holistički pristup i da shvatimo da smo svi povezani: deca, roditelji i nastavnici. Lični razvoj više nije stvar luksuza već je postala neophodnost i u krajnjoj liniji se svodi na postizanje ravnoteže između brzog i sporog (a oba su nam jednako potrebna). Pitanje je samo u kom trenutku ćete krenuti sa radom.

Dakle, mindful vežbe ili vežbe svesne pažnje veoma je lako po strukturi ili nasumično integrisati kako u porodični život, tako i u nastavu. Sada ću navesti samo neke primere koji su lako primenjivi u svakodnevici. Vežba svesnog disanja je osnovna tehnika u razvoju svesne pažnje i ona se može praktikovati na početku, u sredini ili na kraju dana ili uvek kada je potrebno da se umirimo, fokusiramo ili pripremimo na za neki prelaz ili novu aktivnost. Trenuci, mira, tišine i opuštanja se takođe mogu integrisati u detetov dan kroz kratke vođene meditacije kada deca istovremeno vežbaju i moć vizuelizacije. Na ovaj način se n.pr. može vežbati uvod u pisanje sastava u školi. Fizičke aktivnosti su odlične za vežbanje svesnog pokreta a svaki obrok je mogućnost da kroz svesno jedenje vežbamo 4 čula u isto vreme (miris, ukus, vid, i dodir). Čas likovnog se veoma lako može prilagoditi vežbanju fokusa kroz izbor zadatka i upotrebu određenih boja. Dakle, struktura programa za razvoj svesne pažnje je pogodna za projektnu nastavu a njeni pojedinačni elementi se lako mogu integrisati u svakodnevnu nastavu. Za nastavnike je samo važno mati kontinuitet u radu i svest o tome na koji način ova vrsta rada sa decom utiče i menja mene samog.

U planu je realizacija seminara za primenu programa za razvoj svesne pažnje za vespitno obrazovne radnike koji će sadržati: primenu koncepta, rad sa Priručnikom „Marta i Maksim upoznaju svesnost“, pripremu nastavnika i vaspitača za rad na razvoju svesne pažnje sa decom.

Kada su roditelji u pitanju situacija je lakša i teža u isto vreme. Roditelji nisu vremenski ograničeni time kada i kako mogu primenjivati tehnike svesne pažnje i mogu češće preispitivati sebe na koji način se i njihovo ponašanje menja zajedno sa dečijim, ali im je nekada teže da održe kontinuitet. Rad sa decom i roditeljima se trenutno ostvaruje kroz 8-nedeljni ciklus za razvoj svesne pažnje, gde roditelji kroz uvodno predavanje stiču osnovne informacije o radionicama koje posećuju deca kao i o samom konceptu za razvoj svesne pažnje i uputstvima kako da ovaj proces podrže kod kuće. Individualne konsultacije za roditelje su takođe u ponudi programa. Za sva dodatna pitanja pišite na svesnapaznja@gmail.com