Stres i samoregulacija – kako ih vežbati sa decom tokom vanrednog stanja?

Kako ćemo gledati na krizne situacije poput ove u kojoj se nalazimo zavisi umnogome od toga na kom nivou duhovnog razvoja se trenutno nalazimo. To potkrepljuje činjenica da većina onih koji su pre 20 godina preživeli bombardovanje verovatno drugim očima gledaju na ovu situaciju sa korona visrusom. Ima naravno i onih koji gledaju isto, ali oni sigurno nisu radili mnogo na podizanju lične svesti u proteklom periodu. Najezda korona virusa veoma očigledno upućuje na to koliko je pitanje zašto nevažno u odnosu na to šta ovo za mene znači i šta mogu da naučim iz svega što se dešava oko mene?

Da bismo bili u stanju da postavimo sebi ovo drugo pitanje verovatno je bilo potrebno da prethodno neko vreme vežbamo jednostavno – (samo) posmatranje. Na ovom mestu ću još jednom istaći koliko je lični razvoj postao nasušna potreba a ne samo hobi savremenog čoveka i da je sasvim legitimno uključiti decu u taj proces što je ranije moguće.

Emocije su nešto što nas najviše može pokrenuti ali najviše i kočiti u našem ličnom razvoju. Sve zavisi od toga da li znamo adekvatno i u svoju korist da upravljamo njima. Svestan roditelj će u ranom dečijem uzrastu znati detetu da objasni šta mu se i zašto događa kada ga savlada emocionalna reakcija sa kojom se on potpuno poistoveti u određenom trenutku. Umeće to samo ako je naučio da posmatra sopstveno ponašanje i reakcije i da svoje biće distancira od istih. Međutim od 5. ili 6. godine ovu vrstu mentalnog treninga možete da radite zajedno sa detetom ili da ga podstaknete na to da ono samo vežba samoregulaciju najpre kroz svesno disanje. Svesno disanje bi trebalo da se vežba u mirnim uslovima a idealno bi bilo da se upotrebi u momentima ekstremnih emocionalnih reakcija poput straha, ljutnje, tuge ili besa.

Da podsetimo još jednom – svesno disanje se obavlja u sedećem ili ležećem položaju, zatvorenih ili blago spuštenih kapaka, ulaskom vazduha kroz nos pa sve do stomaka i ponovo nazad kroz nos. Najmanje 10 – 20 puta. Fokusirajući se tako na udah i izdah, tokom ove meditacije vežbamo da vratimo pažnju na neutralan teren (dah) kada odluta a takođe se učimo strpljenju postepeno produžavajući vreme disanja. Najpre započinjemo sa nekoliko udaha i izdaha, produžavamo na 1, minut, 3 minuta itd. Pohvalimo sebe i dete nakon svake vežbe koju su smo odradili a možemo smisliti i neku nagradu u vidu čokoladice ili nečega sličnog.

Kada dete nakon nekog vremena, n.pr. nedelju dana redovnog vežbanja bude naviknuto na posmatranje unutrašnjeg prostora možete preći na teren emocija koje igraju ključnu ulogu u samoregulaciji. Kada se porodica nađe u uslovima karantina mnoge potisnute emocije mogu izaći na površinu, preći u lavinu koju je teško zaustaviti i koja može napraviti veliku štetu među njenim članovima. Da biste predupredili ovu situaciju vežbajte posmatranje i prihvatanje svojih misli i emocija,  neutrališite ih kroz disanje i naučite da komunicirate svako sa svojom emocijom pojedinačno. Kao mala pomoć u tom radu može poslužiti ova meditacija za decu koja služi primećivanju, lociranju, opisu i obradi emocija (meditacija se otvara jednostavnim klikom na link).